Граматика
Субјекат и предикат
Главни реченични чланови су:
Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања. Он је независан, самосталан у реченици. Субјекат могу бити именице, заменице и партиципи. Субјекат увек мора бити у номинативу (једнине или множине).
Καὶ τὸ φῶς ἐν τῇ σκοτίᾳ φαίνει, καὶ ἡ σκοτία αὐτὸ οὐ κατέλαβεν.
И светлост у тами светли, и тама је не обузе.
Καὶ εἶδεν ὁ Θεὸς τὰ πάντα, ὅσα ἐποίησεν
И погледа Бог све што начини (створи)
Ἐκεῖνος ἐμὲ δοξάσει, ὅτι ἐκ τοῦ ἐμοῦ λήμψεται καὶ ἀναγγελεῖ ὑμῖν.
Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.
Исказује радњу или стање субјекта. Предикати могу бити само глаголи.
Предикат се може поделити на:
1.Глаголски - сви глаголи осим глагола εἰμί - бити - састоји се само од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу и броју.
Καὶ τὸ φῶς ἐν τῇ σκοτίᾳ φαίνει, καὶ ἡ σκοτία αὐτὸ οὐ κατέλαβεν.
И светлост у тами светли, и тама је не обузе.
Καὶ εἶδεν ὁ Θεὸς τὰ πάντα, ὅσα ἐποίησεν
И погледа Бог све што начини (створи)
Ἐκεῖνος ἐμὲ δοξάσει, ὅτι ἐκ τοῦ ἐμοῦ λήμψεται καὶ ἀναγγελεῖ ὑμῖν.
Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.
2.Именски - само глагол εἰμί - бити - и именски део предиката који је његов саставни део.
καὶ ὁ Λόγος ἦν πρὸς τὸν Θεόν, καὶ Θεὸς ἦν ὁ Λόγος.
И Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
ὅ ἔστιν ἐπάνω πάσης τῆς γῆς
које је по свој земљи
Реченице које имају један предикат називају се просте, а ако имају два или више предиката онда су сложене. Једну реченицу чини један предикат.
Реченице са скривеним субјектом:
Субјекат не мора постојати у реченици увек али често се крије у личном глаголском облику тј. он представља заменицу у номинативу оног лица којег је глагол. Како се из личног глаголског облика јасно види лице које врши глаголску радњу, личне заменице ретко се користе у номинативу једнине и самим се крију у лицу глаголског облика.
καὶ ἄφες ἡμῖν τὰ ὀφειλήματα ἡμῶν
И опрости нам дугове наше
Глагол ἄφες је у 2.лицу императива аориста актива и адекватна заменица је σύ.
Конгруенција:
То је правило о слагању субјекта и предиката у реченици.
Ако субјекат стоји у множини средњег рода а не означава особе (лица) већ предмете и појаве, односно појмове који се доживљавају збирно, предикат углавном стоји у једнини.
Ὅλα τὰ ἐμὰ σὰ ἐστιν, καὶ τὰ σὰ ἐμά (ἐστίν)
Све што је моје твоје је, и твоје моје (је)