Преводи · Васкрсење

1. Коринћанима 15

Паралелни приказ: старогрчки изворник и српски превод стоје један поред другог, стих по стих. Број стиха стоји у левој маргини ради лакше навигације.

СтарогрчкиСрпски

  1. Стих 1.

    Γνωρίζω δὲ ὑμῖν, ἀδελφοί, τὸ εὐαγγέλιον ὃ εὐηγγελισάμην ὑμῖν, ὃ καὶ παρελάβετε, ἐν ᾧ καὶ ἑστήκατε,

    Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповедах, које и примисте, у коме и стојите,

  2. Стих 2.

    δι’ οὗ καὶ σῴζεσθε, τίνι λόγῳ εὐηγγελισάμην ὑμῖν εἰ κατέχετε, ἐκτὸς εἰ μὴ εἰκῆ ἐπιστεύσατε.

    Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповедах, осим ако узалуд не поверовасте.

  3. Стих 3.

    Παρέδωκα γὰρ ὑμῖν ἐν πρώτοις ὃ καὶ παρέλαβον, ὅτι Χριστὸς ἀπέθανεν ὑπὲρ τῶν ἁμαρτιῶν ἡμῶν κατὰ τὰς γραφάς,

    Јер предадох вам најпре што и примих, да Христос умре за грехе наше по Писму,

  4. Стих 4.

    καὶ ὅτι ἐτάφη, καὶ ὅτι ἐγήγερται τῇ τρίτη ἡμέρᾳ κατὰ τὰς γραφάς,

    И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,

  5. Стих 5.

    καὶ ὅτι ὤφθη Κηφᾷ, εἶτα τοῖς δώδεκα·

    И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;

  6. Стих 6.

    ἔπειτα ὤφθη ἐπάνω πεντακοσίοις ἀδελφοῖς ἐφάπαξ, ἐξ ὧν οἱ πλείους μένουσιν ἕως ἄρτι, τινὲς δὲ καὶ ἐκοιμήθησαν·

    Потом се јавио више од пет стотина браће одједном, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.

  7. Стих 7.

    ἔπειτα ὤφθη Ἰακώβῳ, εἶτα τοῖς ἀποστόλοις πᾶσιν·

    Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;

  8. Стих 8.

    ἔσχατον δὲ πάντων ὡσπερεὶ τῷ ἐκτρώματι ὤφθη κἀμοί.

    А после свих, као каквом недоношчету, јавио се и мени.

  9. Стих 9.

    Ἐγὼ γάρ εἰμι ὁ ἐλάχιστος τῶν ἀποστόλων, ὃς οὐκ εἰμὶ ἱκανὸς καλεῖσθαι ἀπόστολος, διότι ἐδίωξα τὴν ἐκκλησίαν τοῦ Θεοῦ·

    Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.

  10. Стих 10.

    χάριτι δὲ Θεοῦ εἰμι ὅ εἰμι· καὶ ἡ χάρις αὐτοῦ ἡ εἰς ἐμὲ οὐ κενὴ ἐγενήθη, ἀλλὰ περισσότερον αὐτῶν πάντων ἐκοπίασα, οὐκ ἐγὼ δέ, ἀλλ’ ἡ χάρις τοῦ Θεοῦ ἡ σὺν ἐμοί.

    Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.

  11. Стих 11.

    Εἴτε οὖν ἐγὼ εἴτε ἐκεῖνοι, οὕτω κηρύσσομεν καὶ οὕτως ἐπιστεύσατε.

    Било, дакле, ја било они, тако проповедамо, и тако поверовасте.

  12. Стих 12.

    Εἰ δὲ Χριστὸς κηρύσσεται ὅτι ἐκ νεκρῶν ἐγήγερται, πῶς λέγουσί τινες ἐν ὑμῖν ὅτι ἀνάστασις νεκρῶν οὐκ ἔστιν;

    А ако се Христос проповеда да је из мртвих устао, како неки међу вама говоре да васкрсења мртвих нема?

  13. Стих 13.

    Εἰ δὲ ἀνάστασις νεκρῶν οὐκ ἔστιν, οὐδὲ Χριστὸς ἐγήγερται·

    А ако васкрсења мртвих нема, то ни Христос није устао.

  14. Стих 14.

    Εἰ δὲ Χριστὸς οὐκ ἐγήγερται, κενὸν ἄρα τὸ κήρυγμα ἡμῶν, κενὴ δὲ καὶ ἡ πίστις ὑμῶν.

    А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша.

  15. Стих 15.

    Εὑρισκόμεθα δὲ καὶ ψευδομάρτυρες τοῦ Θεοῦ, ὅτι ἐμαρτυρήσαμεν κατὰ τοῦ Θεοῦ ὅτι ἤγειρε τὸν Χριστόν, ὃν οὐκ ἤγειρεν, εἴπερ ἄρα νεκροὶ οὐκ ἐγείρονται·

    А показујемо се и лажни сведоци Божији што сведочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.

  16. Стих 16.

    Εἰ γὰρ νεκροὶ οὐκ ἐγείρονται, οὐδὲ Χριστὸς ἐγήγερται.

    Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.

  17. Стих 17.

    Εἰ δὲ Χριστὸς οὐκ ἐγήγερται, ματαία ἡ πίστις ὑμῶν· ἔτι ἐστὲ ἐν ταῖς ἁμαρτίαις ὑμῶν.

    А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.

  18. Стих 18.

    Ἄρα καὶ οἱ κοιμηθέντες ἐν Χριστῷ ἀπώλοντο.

    Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.

  19. Стих 19.

    Εἰ ἐν τῇ ζωῇ ταύτῃ ἠλπικότες ἐσμὲν ἐν Χριστῷ μόνον, ἐλεεινότεροι πάντων ἀνθρώπων ἐσμέν.

    И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи.

  20. Стих 20.

    Νυνὶ δὲ Χριστὸς ἐγήγερται ἐκ νεκρῶν, ἀπαρχὴ τῶν κεκοιμημένων ἐγένετο.

    Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.

  21. Стих 21.

    Ἐπειδὴ γὰρ δι’ ἀνθρώπου ὁ θάνατος, καὶ δι’ ἀνθρώπου ἀνάστασις νεκρῶν.

    Јер пошто је кроз човека смрт, кроз човека је и васкрсење мртвих.

  22. Стих 22.

    Ὥσπερ γὰρ ἐν τῷ Ἀδὰμ πάντες ἀποθνήσκουσιν, οὕτω καὶ ἐν τῷ Χριστῷ πάντες ζωοποιηθήσονται.

    Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети.

  23. Стих 23.

    Ἔκαστος δὲ ἐν τῷ ἰδίῳ τάγματι· ἀπαρχὴ Χριστός, ἔπειτα οἱ Χριστοῦ ἐν τῇ παρουσίᾳ αὐτοῦ·

    Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, у, они који су Христови о његовом доласку;

  24. Стих 24.

    εἶτα τὸ τέλος, ὅταν παραδῷ τὴν βασιλείαν τῷ Θεῷ καὶ πατρί, ὅταν καταργήσῃ πᾶσαν ἀρχὴν καὶ πᾶσαν ἐξουσίαν καὶ δύναμιν.

    Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

  25. Стих 25.

    Δεῖ γὰρ αὐτὸν βασιλεύειν ἄχρις οὗ ἂν θῇ πάντας τοὺς ἐχθροὺς ὑπὸ τοὺς πόδας αὐτοῦ.

    Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.

  26. Стих 26.

    Ἔσχατος ἐχθρὸς καταργεῖται ὁ θάνατος·

    Последњи непријатељ укинуће се – смрт.

  27. Стих 27.

    πάντα γὰρ ὑπέταξεν ὑπὸ τοὺς πόδας αὐτοῦ. Ὅταν δὲ εἴπῃ ὅτι πάντα ὑποτέτακται, δῆλον ὅτι ἐκτὸς τοῦ ὑποτάξαντος αὐτῷ τὰ πάντα.

    Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.

  28. Стих 28.

    Ὅταν δὲ ὑποταγῇ αὐτῷ τὰ πάντα, τότε καὶ αὐτὸς ὁ υἱὸς ὑποταγήσεται τῷ ὑποτάξαντι αὐτῷ τὰ πάντα, ἵνα ᾖ ὁ Θεὸς τὰ πάντα ἐν πᾶσιν.

    А кад му све покори, тада ће се и сам Син покорити Ономе који му покори све, да буде Бог све у свему.

  29. Стих 29.

    Ἐπεὶ τί ποιήσουσιν οἱ βαπτιζόμενοι ὑπὲρ τῶν νεκρῶν, εἰ ὅλως νεκροὶ οὐκ ἐγείρονται; Τί καὶ βαπτίζονται ὑπὲρ τῶν νεκρῶν;

    Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?

  30. Стих 30.

    Τί καὶ ἡμεῖς κινδυνεύομεν πᾶσαν ὥραν;

    Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?

  31. Стих 31.

    Καθ’ ἡμέραν ἀποθνήσκω, νὴ τὴν ὑμετέραν καύχησιν άδελφοί ἣν ἔχω ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ τῷ Κυρίῳ ἡμῶν.

    Сваки дан умирем, тако ми, ваше похвале, браћо коју имам у Христу Исусу Господу нашем.

  32. Стих 32.

    Εἰ κατὰ ἄνθρωπον ἐθηριομάχησα ἐν Ἐφέσῳ, τί μοι τὸ ὄφελος; Εἰ νεκροὶ οὐκ ἐγείρονται, φάγωμεν καὶ πίωμεν, αὔριον γὰρ ἀποθνήσκομεν.

    Јер ако се по човеку борих са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају – да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умрети!

  33. Стих 33.

    Μὴ πλανᾶσθε· φθείρουσιν ἤθη χρηστὰ ὁμιλίαι κακαί.

    Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје.

  34. Стих 34.

    Ἐκνήψατε δικαίως καὶ μὴ ἁμαρτάνετε· ἀγνωσίαν γὰρ Θεοῦ τινες ἔχουσι· πρὸς ἐντροπὴν ὑμῖν λέγω.

    Отрезните се као што треба, и не грешите; јер не познају Бога неки; на срамоту вама кажем.

  35. Стих 35.

    Ἀλλ’ ἐρεῖ τις· πῶς ἐγείρονται οἱ νεκροί; Ποίῳ δὲ σώματι ἔρχονται;

    Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?

  36. Стих 36.

    Ἄφρον, σὺ ὃ σπείρεις, οὐ ζωοποιεῖται ἐὰν μὴ ἀποθάνῃ·

    Безумниче, оно што ти сејеш неће оживјети ако не умре.

  37. Стих 37.

    καὶ ὃ σπείρεις, οὐ τὸ σῶμα τὸ γενησόμενον σπείρεις, ἀλλὰ γυμνὸν κόκκον, εἰ τύχοι σίτου ἤ τινος τῶν λοιπῶν·

    И што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.

  38. Стих 38.

    ὁ δὲ Θεὸς αὐτῷ δίδωσι σῶμα καθὼς ἠθέλησε, καὶ ἑκάστῳ τῶν σπερμάτων τὸ ἴδιον σῶμα.

    А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело.

  39. Стих 39.

    Οὐ πᾶσα σὰρξ ἡ αὐτὴ σάρξ, ἀλλὰ ἄλλη μὲν ἀνθρώπων, ἄλλη δὲ σὰρξ κτηνῶν, ἄλλη δὲ ἰχθύων, ἄλλη δὲ πετεινῶν.

    Није свако тело исто тело, него је друго тело човечије, а друго тело животињско, а друго рибље, а друго птичије.

  40. Стих 40.

    Καὶ σώματα ἐπουράνια, καὶ σώματα ἐπίγεια· ἀλλ’ ἑτέρα μὲν ἡ τῶν ἐπουρανίων δόξα, ἑτέρα δὲ ἡ τῶν ἐπιγείων.

    И постоје телеса небеска и телеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.

  41. Стих 41.

    Ἄλλη δόξα ἡλίου, καὶ ἄλλη δόξα σελήνης, καὶ ἄλλη δόξα ἀστέρων· ἀστὴρ γὰρ ἀστέρος διαφέρει ἐν δόξῃ.

    Друга је слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звезда, јер се звезда од звезде разликује у слави.

  42. Стих 42.

    Οὕτω καὶ ἡ ἀνάστασις τῶν νεκρῶν. σπείρεται ἐν φθορᾷ, ἐγείρεται ἐν ἀφθαρσίᾳ·

    Тако и васкрсење мртвих: сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;

  43. Стих 43.

    σπείρεται ἐν ἀτιμίᾳ, ἐγείρεται ἐν δόξῃ· σπείρεται ἐν ἀσθενείᾳ, ἐγείρεται ἐν δυνάμει·

    Сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили;

  44. Стих 44.

    σπείρεται σῶμα ψυχικόν, ἐγείρεται σῶμα πνευματικόν. Ἔστι σῶμα ψυχικόν, καὶ ἔστι σῶμα πνευματικόν.

    Сеје се тело душевно, устаје тело духовно. Постоји тело душевно и постоји тело духовно.

  45. Стих 45.

    Οὕτω καὶ γέγραπται· ἐγένετο ὁ πρῶτος ἄνθρωπος Ἀδὰμ εἰς ψυχὴν ζῶσαν· ὁ ἔσχατος Ἀδὰμ εἰς πνεῦμα ζωοποιοῦν·

    Тако је и написано: Постаде први човек Адам душа жива, а последњи Адам дух који оживљује.

  46. Стих 46.

    ἀλλ’ οὐ πρῶτον τὸ πνευματικόν, ἀλλὰ τὸ ψυχικόν, ἔπειτα τὸ πνευματικόν.

    Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.

  47. Стих 47.

    Ὁ πρῶτος ἄνθρωπος ἐκ γῆς χοϊκός, ὁ δεύτερος ἄνθρωπος ὁ Κύριος ἐξ οὐρανοῦ.

    Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ са неба.

  48. Стих 48.

    Οἷος ὁ χοϊκός, τοιοῦτοι καὶ οἱ χοϊκοί, καὶ οἷος ὁ ἐπουράνιος, τοιοῦτοι καὶ οἱ ἐπουράνιοι.

    Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.

  49. Стих 49.

    Καὶ καθὼς ἐφορέσαμεν τὴν εἰκόνα τοῦ χοϊκοῦ, φορέσομεν καὶ τὴν εἰκόνα τοῦ ἐπουρανίου.

    И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

  50. Стих 50.

    Τοῦτο δέ φημι, ἀδελφοί, ὅτι σὰρξ καὶ αἷμα βασιλείαν Θεοῦ κληρονομῆσαι οὐ δύνανται, οὐδὲ ἡ φθορὰ τὴν ἀφθαρσίαν κληρονομεῖ.

    А ово кажем, браћо, да тело и крв Царства Божијега не могу наследити, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.

  51. Стих 51.

    Ἰδοὺ μυστήριον ὑμῖν λέγω· πάντες μὲν οὐ κοιμηθησόμεθα, πάντες δὲ ἀλλαγησόμεθα,

    Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помрети, а сви ћемо се променити,

  52. Стих 52.

    ἐν ἀτόμῳ, ἐν ριπῇ ὀφθαλμοῦ, ἐν τῇ ἐσχάτῃ σάλπιγγι· σαλπίσει γάρ, καὶ οἱ νεκροὶ ἐγερθήσονται ἄφθαρτοι, καὶ ἡμεῖς ἀλλαγησόμεθα.

    Уједанпут, у трену ока, при последњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се променити.

  53. Стих 53.

    Δεῖ γὰρ τὸ φθαρτὸν τοῦτο ἐνδύσασθαι ἀφθαρσίαν καὶ τὸ θνητὸν τοῦτο ἐνδύσασθαι ἀθανασίαν.

    Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

  54. Стих 54.

    Ὅταν δὲ τὸ φθαρτὸν τοῦτο ἐνδύσηται ἀφθαρσίαν καὶ τὸ θνητὸν τοῦτο ἐνδύσηται ἀθανασίαν, τότε γενήσεται ὁ λόγος ὁ γεγραμμένος· κατεπόθη ὁ θάνατος εἰς νῖκος

    А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се испунити она реч што је написана: Победа прогута смрт.

  55. Стих 55.

    ποῦ σου, θάνατε, τὸ κέντρον; Ποῦ σου, ᾅδη, τὸ νῖκος;

    Где ти је, смрти, центар? Где ти је, пакле, победа?

  56. Стих 56.

    Τὸ δὲ κέντρον τοῦ θανάτου ἡ ἁμαρτία, ἡ δὲ δύναμις τῆς ἁμαρτίας ὁ νόμος.

    А центар је смрти грех, а сила је греха закон.

  57. Стих 57.

    Τῷ δὲ Θεῷ χάρις τῷ διδόντι ἡμῖν τὸ νῖκος διὰ τοῦ Κυρίου ἡμῶν Ἰησοῦ Χριστοῦ.

    А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.

  58. Стих 58.

    Ὥστε, ἀδελφοί μου ἀγαπητοί, ἑδραῖοι γίνεσθε, ἀμετακίνητοι, περισσεύοντες ἐν τῷ ἔργῳ τοῦ Κυρίου πάντοτε, εἰδότες ὅτι ὁ κόπος ὑμῶν οὐκ ἔστι κενὸς ἐν Κυρίῳ.

    Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.