Преводи реченица – 11. лекција

Καὶ λέγει αὐτοῖς (τοῖς μαθηταῖς) ὁ Ἰησοῦς· Πόσους ἄρτους ἔχετε; Οἱ δὲ εἶπαν Ἑπτά (ζ ́), καὶ ὀλίγα ἰχθύδια.

И рече им (ученицима) Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица.

Καὶ παραγγείλας τῷ ὄχλῳ ἀναπεσεῖν ἐπὶ τὴν γῆν

И заповеди народу да поседају по земљи.

ἔλαβεν τοὺς ἑπτὰ ἄρτους καὶ τοὺς ἰχθύας καὶ εὐχαριστήσας ἔκλασεν καὶ ἐδίδου τοῖς μαθηταῖς, οἱ δὲ μαθηταὶ τοῖς ὄχλοις.

Узевши оних седам хлебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима, а ученици народу.

Λαβὼν ὁ Ἰησοῦς ἄρτον καὶ εὐλογήσας ἔκλασεν καὶ δοὺς τοῖς μαθηταῖς εἶπεν· Λάβετε φάγετε, τοῦτό ἐστιν τὸ σῶμά μου.

Узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

Καὶ λαβὼν ποτήριον καὶ εὐχαριστήσας ἔδωκεν αὐτοῖς λέγων· Πίετε ἐξ αὐτοῦ πάντες,

И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;

τοῦτο γάρ ἐστιν τὸ αἷμά μου τῆς διαθήκης τὸ περὶ πολλῶν ἐκχυννόμενον εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιών.

Јер ово је крв моја (Новога) завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова.

Λέγω δὲ ὑμῖν, οὐ μὴ πίω ἀπ᾿ ἄρτι ἐκ τούτου τοῦ γενήματος τῆς ἀμπέλου ἕως τῆς ἡμέρας ἐκείνης ὅταν αὐτὸ πίνω μεθ᾿ ὑμῶν καινὸν ἐν τῇ βασιλείᾳ τοῦ Πατρός μου.

Кажем вам да од сада нећу пити овога рода виноградскога до дана оног када ћу пити с вама новога у Царству Оца мога.

Καὶ ὑμνήσαντες ἐξῆλθον εἰς τὸ Ὄρος τῶν Ελαιῶν.

И одавши хвалу, изађоше на гору Маслинску.

Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ Λόγος, καὶ ὁ Λόγος ἦν πρὸς τὸν Θεόν, καὶ Θεὸς ἦν ὁ Λόγος.

У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

Οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν Θεόν.

Она беше у почетку у Бога.

Πάντα δι᾿ Αὐτοῦ ἐγένετο, καὶ χωρὶς Αὐτοῦ ἐγένετο οὐδὲ ἂν ὁ γέγονεν.

Све кроз Њу постаде, и без Ње ништа не постаде што је постало.

Ἐν αὐτῷ ζωὴ ἦν, καὶ ἡ ζωὴ ἦν τὸ φῶς τῶν ἀνθρώπων.

У Њој живот беше, и живот беше светлост људима.

Καὶ τὸ φῶς ἐν τῇ σκοτίᾳ φαίνει, καὶ ἡ σκοτία αὐτὸ οὐ κατέλαβεν.

И светлост у тами светли, и тама је не обузе.

Εγένετο ἄνθρωπος ἀπεσταλμένος παρὰ Θεοῦ, ὄνομα αὐτῷ Ιωάννης

Би човек послан од Бога, по имену Јован.

Οὗτος ἦλθεν εἰς μαρτυρίαν, ἵνα μαρτυρήσῃ περὶ τοῦ φωτός, ἵνα πάντες πιστεύσωσιν δι'αὐτοῦ.

Овај дође за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви верују кроз њега.

Οὐκ ἦν ἐκεῖνος τὸ φῶς, ἀλλ᾿ ἵνα μαρτυρήσῃ περὶ τοῦ φωτός.

Не беше он светлост, него да сведочи о светлости.

ἦν τὸ φῶς τὸ ἀληθινόν, ὁ φωτίζει πάντα ἄνθρωπον, ἐρχόμενον εἰς τὸν κόσμον.

Беше светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет.

Ἐν τῷ κόσμῳ ἦν, καὶ ὁ κόσμος δι᾿ Αὐτοῦ ἐγένετο, καὶ ὁ κόσμος Αὐτὸν οὐκ ἔγνω.

У свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет њега не позна.

Εἰς τὰ ἴδια ἦλθεν, καὶ οἱ ἴδιοι Αὐτὸν οὐ παρέλαβον,

Својима дође, и своји га не примише.

Ὅσοι δὲ ἔλαβον Αὐτόν, ἔδωκεν αὐτοῖς ἐξουσίαν τέκνα Θεοῦ γενέσθαι, τοῖς πιστεύουσιν εἰς τὸ ὄνομα αὐτοῦ,

А онима који примише њега даде им власт да чеда Божија буду, онима који верују у име његово;

Οἳ οὐκ ἐξ αἱμάτων οὐδὲ ἐκ θελήματος σαρκὸς οὐδὲ ἐκ θελήματος ἀνδρὸς ἀλλ᾿ ἐκ Θεοῦ ἐγεννήθησαν.

Који се не од крви, ни од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога родише.

Καὶ ὁ Λόγος σάρξ ἐγένετο καὶ ἐσκήνωσεν ἐν ἡμῖν, καὶ ἐθεασάμεθα τὴν δόξαν αὐτοῦ, δόξαν ὡς μονογενούς παρὰ Πατρός, πλήρης χάριτος καὶ ἀληθείας.

И Реч тело постаде и настани (у шатори) се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.

Ἰωάννης μαρτυρεί περὶ αὐτοῦ καὶ κέκραγεν λέγων· Οὗτος ἦν ὂν εἶπον· Ὁ ὀπίσω μου ερχόμενος ἔμπροσθέν μου γέγονεν, ὅτι πρῶτός μου ἦν.

Јован сведочи о њему и виче говорећи: Ово беше онај за кога рекох: за мном који долази испред мене је, јер пре мене беше.

Ὅτι ἐκ τοῦ πληρώματος αὐτοῦ ἡμεῖς πάντες ἐλάβομεν, καὶ χάριν ἀντὶ χάριτος"

И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.

Ὅτι ὁ νόμος διὰ Μωϋσέως ἐδόθη, ἡ χάρις καὶ ἡ ἀλήθεια διὰ Ἰησοῦ Χριστοῦ ἐγένετο.

Јер се Закон кроз Мојсија даде, а благодат и истина кроз Исуса Христа постаде.

Θεόν οὐδεὶς ἑώρακεν πώποτε· μονογενής Θεὸς ὁ ὢν εἰς τὸν κόλπον τοῦ Πατρὸς ἐκεῖνος ἐξηγήσατο.

Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави.

Καὶ εἶπεν ὁ Θεός· Ποιήσωμεν ἄνθρωπον κατ᾿ εἰκόνα ἡμετέραν καὶ καθ᾿ ὁμοίωσιν, καὶ ἀρχέτωσαν τῶν ἰχθύων τῆς θαλάσσης καὶ τῶν πετεινῶν τοῦ οὐρανοῦ καὶ τῶν κτηνῶν καὶ πάσης τῆς γῆς καὶ πάντων τῶν ἑρπετῶν τῶν ἑρπόντων ἐπὶ τῆς γῆς.

И рече Бог: Да начинимо човека полику нашем и по подобију, који ће бити господар риба морских и птица небеских и стоке и целе земље и свих гмизаваца што гмижу по земљи.

Καὶ ἐποίησεν ὁ Θεὸς τὸν ἄνθρωπον, κατ᾿ εἰκόνα Θεοῦ ἐποίησεν αὐτόν, ἄρσεν καὶ θῆλυ ἐποίησεν αὐτούς.

И створи Бог човека по икони Божијој, створи га; мушко и женско створи их.

Καὶ εὐλόγησεν αὐτοὺς ὁ Θεὸς λέγων· Αὐξάνεσθε καὶ πληθύνεσθε καὶ πληρώσατε τὴν γῆν καὶ κατακυριεύσατε αὐτῆς καὶ ἄρχετε τῶν ἰχθύων τῆς θαλάσσης και τῶν πετεινῶν τοῦ οὐρανοῦ καὶ πάντων τῶν κτηνῶν καὶ πάσης της γης καὶ πάντων τῶν ἑρπετῶν τῶν ἑρπόντων ἐπὶ τῆς γῆς.

И благослови их Бог, рекавши: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и загосподатите њоме, и господарите рибама морских и птицама небеским и свиком стоком и свом земљом и сваким гмизавцем што гмиже по земљи.

Καὶ εἶπεν ὁ Θεός Ἰδοὺ δέδωκα (ιβ') ὑμῖν πᾶν χόρτον σπόριμον σπεῖρον σπέρμα, ὅ ἐστιν ἐπάνω πάσης τῆς γῆς, καὶ πᾶν ξύλον, ὃ ἔχει ἐν ἑαυτῷ καρπόν σπέρματος σπορίμου ὑμῖν ἔσται εἰς βρῶσιν·

И рече Бог: Ево, дао сам вам све биље засејано које носи семе које је по свој земљи, и сва дрвета која имају у себи плод семена плодног; то ће вам бити за храну.

καὶ πᾶσι τοῖς θηρίοις τῆς γῆς καὶ πᾶσι τοῖς πετεινοῖς τοῦ οὐρανοῦ καὶ παντὶ ἑρπετῷ τῷ ἔρποντι ἐπὶ τῆς γῆς, ὁ ἔχει ἐν ἑαυτῷ ψυχὴν ζωής, πάντα χόρτον χλωρὸν εἰς βρῶσιν. Καὶ ἐγένετο οὕτως.

А свом зверињу земаљском и свим птицама небеским и свим гмизавцима што гмижу на земљи и у чему има душа жива, сво биље зелено у храни. И би тако.

Καὶ εἶδεν ὁ Θεὸς τὰ πάντα, ὅσα ἐποίησεν, καὶ ἰδοὺ καλὰ λίαν. Καὶ ἐγένετο ἑσπέρα καὶ ἐγένετο πρωΐ, ἡμέρα ἔκτη.

И погледа Бог све што је створио, и гле, добро (беше) веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Καὶ συνετελέσθησαν ὁ οὐρανὸς καὶ ἡ γῆ καὶ πᾶς ὁ κόσμος αὐτῶν. (2,1)

Тако се довршише небо и земља и сва војска (свет) њихов. (2,1)

Καὶ συνετέλεσεν ὁ Θεὸς ἐν τῇ ἡμέρᾳ τῇ ἕκτῃ τὰ ἔργα αὐτοῦ, ἃ ἐποίησεν, καὶ κατέπαυσεν τῇ ἡμέρᾳ τῇ ἑβδόμῃ (ζ ́) ἀπὸ πάντων τῶν ἔργων αὐτοῦ, ὧν ἐποίησεν. (2,2)

И сврши Бог у дан шести дела своја, која учини; и почину у дан садми од свих дела својих, која учини; (2,2)

καὶ ηὐλόγησεν ὁ Θεὸς τὴν ἡμέραν τὴν ἑβδόμην καὶ ἡγίασεν αὐτήν, ὅτι ἐν αὐτῇ κατέπαυσεν ἀπὸ πάντων τῶν ἔργων αὐτοῦ, ὧν ἤρξατο ὁ Θεὸς ποιῆσαι. (2,3)

И благослови Бог дан седми, и освети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која започе Бог творити. (2,3)

Ὅταν ἔλθῃ ὁ παράκλητος ὃν ἐγὼ πέμψω ὑμῖν παρὰ τοῦ Πατρός, τὸ Πνεῦμα τῆς ἀληθείας ὅ παρὰ τοῦ Πατρὸς ἐκπορεύεται, ἐκεῖνος μαρτυρήσει περί ἐμοῦ· (15,26)

А кад дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. (15,26)

καὶ ὑμεῖς δὲ μαρτυρεῖτε, ὅτι ἀπ᾿ ἀρχῆς μετ᾿ ἐμοῦ ἐστε.

А и ви сведочите, јер од почетка са мном сте.

Ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἵνα μὴ σκανδαλισθῆτε. (16,1)

Ово сам вам казао да се не саблазните. (16,1)

ἀποσυναγώγους ποιήσουσιν ὑμᾶς ἀλλ᾿ ἔρχεται ὥρα ἵνα πᾶς ὁ ἀποκτείνας ὑμᾶς δόξῃ λατρείαν προσφέρειν τῷ Θεῷ. (16,2)

Из синагога изгониће вас; али долази час када сваки ко вас убије мислити да службу приноси Богу. (16,2)

Καὶ ταῦτα ποιήσουσιν ὅτι οὐκ ἔγνωσαν τὸν Πατέρα οὐδὲ ἐμέ. (16,3)

И то ће чинити, јер не познаше Оца нити мене. (16,3)

Ἀλλὰ ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἵνα ὅταν ἔλθῃ ἡ ὥρα αὐτῶν μνημονεύητε αὐτῶν ὅτι ἐγὼ εἶπον ὑμῖν. Ταῦτα δὲ ὑμῖν ἐξ ἀρχῆς οὐκ εἶπον, ὅτι μεθ' ὑμῶν ἤμην. (16,4)

Али ово сам вам казао да се, кад дође час, сећате овога да ја казах вама; а ово вам испочетка не казах, јер с вама бих. (16,4)

Νῦν δὲ ὑπάγω πρὸς τὸν πέμψαντά με, καὶ οὐδεὶς ἐξ ὑμῶν ἐρωτᾷ με Ποῦ ὑπάγεις; (16,5)

А сада идем Ономе који ме посла, и нико од вас мене пита: куда идеш? (16,5)

Ἀλλ' ὅτι ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἡ λύπη πεπλήρωκεν ὑμῶν τὴν καρδίαν. (16,6)

Али зато ово што сам вам рекао, туга је испунила ваше срце. (16,6)

Ἀλλ᾿ ἐγὼ τὴν ἀλήθειαν λέγω ὑμῖν, συμφέρει ὑμῖν ἵνα ἐγὼ ἀπέλθω. Ἐὰν γὰρ μὴ ἀπέλθω, ὁ παράκλητος οὐκ ἐλεύσεται πρὸς ὑμᾶς ἐὰν δὲ πορευθῶ, πέμψω Αὐτὸν πρὸς ὑμᾶς. (16,7)

Али ја истину говорим вама: корисно је за вас да ја одем, јер ако не одем, Утешитељ неће доћи к вама; а коли одем, послаћу га к вама. (16,7)

Καὶ ἐλθὼν ἐκεῖνος ἐλέγξει τὸν κόσμον περὶ ἁμαρτίας καὶ περὶ δικαιοσύνης καὶ περὶ κρίσεως· (16,8)

И кад дође Он, прекориће свет за грех, и за правду, и за суд. (16,8)

περὶ ἁμαρτίας μέν, ὅτι οὐ πιστεύουσιν εἰς ἐμέ (16,9)

За грех, дакле, што не верују у мене; (16,9)

περὶ δικαιοσύνης δέ, ὅτι πρὸς τὸν Πατέρα ὑπάγω καὶ οὐκέτι θεωρεῖτέ με (16,10)

За правду пак, што Оцу идем, и више ме нећете видети; (16,10)

περὶ δὲ κρίσεως, ὅτι ὁ ἄρχων τοῦ κόσμου τούτου κέκριται. (16,11)

А за суд, што је кнез овога света осуђен. (16,11)

Ὅτι πολλὰ ἔχω ὑμῖν λέγειν, ἀλλ᾿ οὐ δύνασθε βαστάζειν ἄρτι' (16,12)

Још много имам вам говорити, али не можете носити сада. (16,12)

ὅταν δὲ ἔλθῃ ἐκεῖνος, τὸ Πνεῦμα τῆς ἀληθείας, ὁδηγήσει ὑμᾶς ἐν τῇ ἀληθείᾳ πάσῃ· οὐ γὰρ λαλήσει ἀφ'ἑαυτοῦ, ἀλλ᾿ ὅσα ἀκούσει λαλήσει, καὶ τὰ ἐρχόμενα ἀναγγελεῖ ὑμῖν. (16,13)

А кад дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће оно што чује говорити, и оно што долази јављаће вам. (16,13)

Ἐκεῖνος ἐμὲ δοξάσει, ὅτι ἐκ τοῦ ἐμοῦ λήμψεται καὶ ἀναγγελεῖ ὑμῖν. (16,14)

Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам. (16,14)

Πάντα ὅσα ἔχει ὁ Πατὴρ ἐμά ἐστιν· διὰ τοῦτο εἶπον ὅτι ἐκ τοῦ ἐμοῦ λαμβάνει καὶ ἀναγγελεῖ ὑμῖν. (16,15)

Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. (16,15)

Μικρὸν καὶ οὐκέτι θεωρεῖτέ με, καὶ πάλιν μικρὸν καὶ ὄψεσθέ με. (16,16)

Још мало, и више ме нећете видети, и опет мало и угледаћете ме. (16,16)