Преводи реченица – 12. лекција

Ἐγώ εἰμι ἡ ἄμπελος ἡ ἀληθινή, καὶ ὁ Πατήρ μου ὁ γεωργός ἐστιν.

Ја сам чокот истински, и Отац мој је виноградар.

Πάν κλῆμα ἐν ἐμοὶ μὴ φέρον καρπόν, αἴρει αὐτό, καὶ πᾶν τὸ καρπὸν φέρον καθαίρει αὐτὸ ἵνα καρπὸν πλείονα φέρῃ.

Сваку лозу на мени која не даје плода одсеца је; а сваки који плод рађа чисти је да плода више донесе.

Ηδη ὑμεῖς καθαροί ἐστε διὰ τὸν λόγον ὃν λελάληκα ὑμῖν·

Ви већ чисти сте због речи коју сам вам говорио.

μείνατε ἐν ἐμοί, κἀγὼ ἐν ὑμῖν. Καθὼς τὸ κλῆμα οὐ δύναται καρπόν φέρειν ἀφ'ἑαυτοῦ ἐὰν μὴ μένῃ ἐν τῇ ἀμπέλῳ, οὕτως οὐδὲ ὑμεῖς ἐὰν μὴ ἐν ἐμοὶ μένητε.

Останите у мени, као ја у вама. Као што лоза не може дати плода сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете.

Ἐγώ εἰμι ἡ ἄμπελος, ὑμεῖς τὰ κλήματα. Ὁ μένων ἐν ἐμοὶ κἀγὼ ἐν αὐτῷ οὗτος φέρει καρπὸν πολύν, ὅτι χωρὶς ἐμοῦ οὐ δύνασθε ποιεῖν οὐδέν.

Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси плод многи јер без мене не можете чинити ништа.

Ἐὰν μή τις μένῃ ἐν ἐμοί, ἐβλήθη ἔξω ὡς τὸ κλῆμα καὶ ἐξηράνθη, καὶ συνάγουσιν αὐτὰ καὶ εἰς τὸ πῦρ βάλλουσιν καὶ καίεται.

Ако не остане у мени, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

Ἐὰν μείνητε ἐν ἐμοὶ καὶ τὰ ῥήματά μου ἐν ὑμῖν μείνῃ, ὃ ἐὰν θέλητε αἰτήσασθε καὶ γενήσεται ὑμῖν.

Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам.

Ἐν τούτῳ ἐδοξάσθη ὁ Πατήρ μου, ἵνα καρπὸν πολὺν φέρητε καὶ γένησθε ἐμοὶ μαθηταί.

Овим се прослави Отац мој да плод многи доносите, и бићете моји ученици.

Καθώς ἠγάπησέν με ὁ Πατήρ, κἀγὼ ὑμᾶς ἠγάπησα· μείνατε ἐν τῇ ἀγάπῃ τῇ ἐμῇ.

Као што љуби мене Отац, и ја вас љубим: останите у љубави мојој.

Ἐὰν τὰς ἐντολάς μου τηρήσητε, μενεῖτε ἐν τῇ ἀγάπῃ μου, καθὼς ἐγὼ τὰς ἐντολὰς τοῦ Πατρός μου τετήρηκα καὶ μένω αὐτοῦ ἐν τῇ ἀγάπῃ.

Ако заповести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја заповести Оца мога одржао и остајем у љубави његовој.

Ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἵνα ἡ χαρὰ ἡ ἐμὴ ἐν ὑμῖν ἡ καὶ ἡ χαρὰ ὑμῶν πληρωθῇ.

Ово сам вам рекао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни.

Εκατοντάρχου δέ τινος δοῦλος κακῶς ἔχων ἤμελλεν τελευτῶν, ὃς ἦν αὐτῷ ἔντιμος.

У капетана пак неког беше слуга болестан на умору који му беше частан.

Ἀκούσας δὲ περὶ τοῦ Ἰησοῦ ἀπέστειλεν πρὸς αὐτὸν πρεσβυτέρους τῶν Ἰουδαίων, ἐρωτῶν αὐτὸν ὅπως ἐλθὼν διασώσῃ τὸν δοῦλον αὐτοῦ.

А кад чу за Исуса, посла му старешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу.

Οἱ δὲ παραγενόμενοι πρὸς τὸν Ἰησοῦν παρεκάλουν αὐτὸν σπουδαίως, λέγοντες ὅτι Αξιός ἐστιν ᾧ παρέξῃ τοῦτο,

А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: Достојан је да му то учиниш,

ἀγαπᾷ γὰρ τὸ ἔθνος ἡμῶν καὶ τὴν συναγωγὴν αὐτὸς ᾠκοδόμησεν ἡμῖν.

Јер љуби народ наш, и синагогу нам сагради.

Ὁ δὲ Ἰησοῦς ἐπορεύετο σὺν αὐτοῖς. Ἤδη δὲ αὐτοῦ οὐ μακρὰν ἀπέχοντος ἀπὸ τῆς οἰκίας ἔπεμψεν φίλους ὁ ἑκατοντάρχης λέγων αὐτῷ· Κύριε, μὴ σκύλλου, οὐ γὰρ ἱκανὸς εἰμι ἵνα τὴν στέγην μου εἰσέλθῃς·

А Исус иђаше с њима. И кад већ беше недалеко од куће, посла пријатеље капетан говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;

διὸ οὐδὲ ἐμαυτὸν ἠξίωσα πρὸς σὲ ἐλθεῖν· ἀλλὰ εἰπὲ λόγῳ, καὶ ἰαθήτω ὁ παῖς μου.

Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

καὶ γὰρ ἐγὼ ἄνθρωπος εἰμι ὑπὸ ἐξουσίαν τασσόμενος, ἔχων ὑπ'ἐμαυτὸν στρατιώτας, καὶ λέγω τούτῳ Πορεύθητι, καὶ πορεύεται, καὶ ἄλλῳ ἔρχου, καὶ ἔρχεται, καὶ τῷ δούλῳ μου Ποίησον τοῦτο, καὶ ποιεῖ.

Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па кажем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги своме: Учини то, и учини.

Ἀκούσας δὲ ταῦτα ὁ Ἰησοῦς ἐθαύμασεν αὐτόν, καὶ στραφεὶς τῷ ἀκολουθοῦντι αὐτῷ ὄχλῳ εἶπεν· Λέγω ὑμῖν, οὐδὲ ἐν τῷ Ἰσραὴλ τοσαύτην πίστιν εὗρον

А ка�� то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику веру не нађох.

Καὶ ὑποστρέψαντες εἰς τὸν οἶκον οἱ πεμφθέντες εὗρον τὸν δοῦλον ὑγιαίνοντα.

И када се вратише у кућу послани нађоше болеснога слугу здравог.

Ἄγωμεν εἰς τὴν Ἰουδαίαν πάλιν.

Хајдемо опет у Јудеју.

Λέγουσιν αὐτῷ οἱ μαθηταί· Ραββί, να ἐζήτουν σε λιθάσαι οἱ Ἰουδαῖοι, καὶ πάλιν ὑπάγεις ἐκεῖ;

Рекоше му ученици: Рави, да те тражаху да те каменују Јудејци, па за ро опет идеш онамо?

Ἀπεκρίθη Ιησούς Οὐχὶ δώδεκα (ιβ') ὡραί εἰσιν τῆς ἡμέρας; Εάν τις περιπατῇ ἐν τῇ ἡμέρᾳ αὐ προσκόπτει, ὅτι τὸ φῶς τοῦ κόσμου τούτου βλέπει

Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко иде дању не спотиче се, јер светлост овога света види;

Εάν δέ τις περιπατή ἐν τῇ νυκτί, προσκόπτει, ὅτι τὸ φῶς οὐκ ἔστιν ἐν αὐτῷ.

Ако иде ноћу спотиче се, јер светлости није у њему.

Μακάριοι οἱ πτωχοὶ τῷ πνεύματι, ὅτι αὐτῶν ἐστιν ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν.

Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;

Μακάριοι οἱ πενθοῦντες, ὅτι αὐτοὶ παρακληθήσονται.

Блажени који плачу, јер ће се бити утешени;

Μακάριοι οἱ πραεῖς, ὅτι αὐτοὶ κληρονομήσουσιν τὴν γῆν.

Блажени кротки, јер ће наследити земљу;

Μακάριοι οἱ πεινῶντες καὶ διψῶντες τὴν δικαιοσύνην, ὅτι αὐτοὶ χορτασθήσονται.

Блажени гладни и жедни правде, јер ће бити сити;

Μακάριοι οἱ ἐλεήμονες, ὅτι αὐτοὶ ἐλεηθήσονται.

Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;

Μακάριοι οἱ καθαροὶ τῇ καρδίᾳ, ὅτι αὐτοὶ τὸν Θεὸν ὄψονται.

Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети;

Μακάριοι οἱ εἰρηνοποιοί, ὅτι αὐτοὶ υἱοὶ Θεοῦ κληθήσονται.

Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим бити названи;

Μακάριοι οἱ δεδιωγμένοι ἕνεκεν δικαιοσύνης, ὅτι αὐτῶν ἐστιν ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν.

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.

Μακάριοί ἐστε ὅταν ὀνειδίσωσιν ὑμᾶς καὶ διώξωσιν καὶ εἴπωσιν πάν τονηρόν καθ'ὑμῶν ψευδόμενοι ἕνεκεν ἐμοῦ·

Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене.

Χαίρετε καὶ ἀγαλλιάσθε, ότι ὁ μισθὸς ὑμῶν πολὺς ἐν τοῖς οὐρανοῖς· οὕτως γὰρ ἐδίωξαν τοὺς προφήτας τοὺς πρὸ ὑμῶν.

Радујте се и веселите се, јер је плата ваша велика на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.

Ὑμεῖς ἐστε τὸ ἅλας τῆς γῆς· ἐὰν δὲ τὸ ἅλας μωρανθῇ, ἐν τίνι ἁλισθήσεται; Εἰς οὐδὲν ἰσχύει ἔτι εἰ μὴ βληθῆναι ἔξω καὶ καταπατεῖσθαι ὑπὸ τῶν ἀνθρώπων.

Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће вредети ни да се проспе напоље и да је погазе људи.

Ὑμεῖς ἐστε τὸ φῶς τοῦ κόσμου. Οὐ δύναται πόλις κρυβῆναι ἐπάνω ὅρους κειμένη.

Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори почива.