Преводи реченица – 6. лекција

Ὁ δοῦλος οὐ μένει ἐν τῇ οἰκίᾳ· ὁ υἱὸς μένει.

А роб не остаје у кући, син остаје.

Ἴδε ἀληθῶς Ἰσραηλίτης ἐν ᾧ δόλος οὐκ ἔστιν. Λέγει αὐτῷ Ναθαναήλ· Πόθεν με γινώσκει,

Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш?

Ποταπός ἐστιν οὗτος ὅτι καὶ οἱ ἄνεμοι καὶ ἡ θάλασσα αὐτῷ ὑπακούουσιν;

Ко је овај да и ветрови и море њега слушају?

Φωνῇ μεγάλῃ κραυγάζει ὁ Ἰησοῦς· Λάζαρε, δεῦρο έξω.

Из свег гласа повика Исус: Лазаре, изађи напоље!

Ὁ Ἰησοῦς κηρύττει εἰς τὰς συναγωγὰς τῆς Ἰουδαίας.

Исус проповеда у синогогама Јудеје.

Οὐδεὶς ἐπίβλημα ἀπὸ ἱματίου καινοῦ σχίζει καὶ ἐπιβάλλει ἐπὶ ἱμάτιον παλαιόν· εἰ δὲ μήγε, καὶ τὸ καινὸν σχίσει καὶ τῷ παλαιῷ οὐ συμφωνήσει τὸ ἐπίβλημα τὸ ἀπὸ τοῦ καινοῦ.

Нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздeрати, и старој не одговара закрпа од нове.

Ἐκλέγει γὰρ ὁ Ἰησοῦς ἀπὸ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ δώδεκα (ιβ ́), οὓς καὶ ἀποστόλους ὀνομάζει.

Јер изабра Исус од дванаесторице ученика својих, које и апостолима назва.

Μὴ κρίνετε καὶ μὴ καταδικάζετε!

Не судите, и не осуђујте!

Τί δὲ βλέπεις τὸ κάρφος τὸ ἐν τῷ ὀφθαλμῷ τοῦ ἀδελφοῦ σου, τὴν δὲ δοκὸν τὴν ἐν τῷ ἰδίῳ ὀφθαλμῷ οὐ κατανοεῖς;

А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не примећујеш?

Οὗτός ἐστιν περὶ οὗ γέγραπται· Ἰδοὺ ἀποστέλλω τὸν ἄγγελόν μου πρὸ προσώπου σου, ὃς κατασκευάσει τὴν ὁδόν σου ἔμπροσθέν σου,

Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.

Ἀπαγγέλλετε ἃ βλέπετε καὶ ἀκούετε· τυφλοὶ ἀναβλέπουσιν, χωλοὶ περιπατοῦσιν, λεπροί καθαρίζονται καὶ κωφοὶ ἀκούουσιν, νεκροὶ ἐγείρονται, πτωχοὶ εὐαγγελίζονται.

Јављајте како видите и чујете. Слепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глуви чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда (јеванђеље).

Ἕκαστον γὰρ δένδρον ἐκ τοῦ ἰδίου καρποῦ γινώσκεται· οὐ γὰρ ἐξ ἀκανθῶν συλλέγουσιν αῦκα, οὐδὲ ἐκ βάτου σταφυλήν. Ὁ ἀγαθὸς ἄνθρωπος ἐκ τοῦ ἀγαθοῦ θησαυροῦ τῆς καρδίας προφέρει τὸ ἀγαθόν, καὶ ὁ πονηρὸς ἐκ τοῦ πονηροῦ προφέρει τὸ πονηρὸν.

Јер се свако дрво по своме роду познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине. Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао (човек) из зле (ризнице) износи зло.

Λέγει ὁ Ἰησοῦς τῷ τυφλῷ· Σύ πιστεύεις εἰς τὸν Υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου Πιστεύω, Κύριε· Λέγει οὖν εἰς ἐκ τῶν Φαρισαίων· Μὴ καὶ ἡμεῖς τυφλοι ἐσμεν; Ὑμεῖς οὐ πιστεύετε, ὅτι οὐκ ἐστὶ ἐκ τῶν προβάτων τῶν ἐμῶν. Τὰ πρόβατα τὰ ἐμὰ τῆς φωνῆς μου ἀκούουσιν, κἀγὼ γινώσκω αὐτά, καὶ ἀκολουθοῦσίν μοι, κἀγὼ δίδωμι αὐτοῖς ζωὴν αἰώνιον. Ἐγὼ καὶ ὁ Πατὴρ ἓν ἐσμεν.

Рече Исус слепоме: Верујеш ли ти у Сина Човечијег? Рече један од фарисеја: Нисмо ли и ми слепи? Али ви нe верујете; јер нисте од оваца мојих. Овце моје глас мој слушају, и ја њих познајем, и за мном иду, и ја дајем њима живот вечни. Ја и Отац једно смо.

Γογγύζουν δὲ οἱ Φαρισαῖσι πρὸς τοὺς μαθητὰς τοῦ Ἰησοῦ καὶ λέγουσιν αὐτοῖς· Διὰ τί μετὰ τῶν τελωνῶν καὶ ἁμαρτωλῶν ἐσθίετε καὶ πίνετε; Λέγει αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς Ἐγὼ καλῶ οὐ δικαίους ἀλλὰ ἁμαρτωλοὺς εἰς μετάνοιαν. Οἱ δὲ λέγουσιν πρὸς αὐτόν· Οἱ μαθηταὶ Ἰωάννου νηστεύουσιν, πυκνὰ ὁμοίως καὶ οἱ τῶν Φαρισαίων, οἱ δὲ σοὶ ἐσθίουσιν καὶ πίνουσιν.

И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грешницима једете и пијете? Рече њима Исус: ја позивам не праведнике него грешнике на покајање. А они му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често а тако и фарисејски; док твоји једу и пију?

Λέγει ἡ Μαριάμ· Μεγαλύνει ἡ ψυχή μου τὸν Κύριον, Σήμερον τίκτεται Σωτὴρ ὅς ἐστιν Χριστός Κύριος· Ἡ Μαριάμ τίκτει τὸν Υἱὸν αὐτῆς τὸν πρωτότοκον· καὶ ἀνακλίνει αὐτὸν ἐν φάτνῃ, διότι οὐκ ἦν τόπος ἐν πανδοχείῳ.

И рече Марија: Велича душа моја Господа; Данас се роди Спаситељ, који је Христос Господ. Марија роди Сина свога Првенца, и положи га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

Ἄνθρωπος ἦν ἐν Ἱερουσαλὴμ ᾧ ὄνομα Συμεών, καὶ ὁ ἄνθρωπος οὗτος δίκαιος ἦν, καὶ Πνεῦμα ἦν ἅγιον ἐπ ̓ αὐτόν. Καὶ λέγει ὁ Συμεών· Νῦν ἀπολύεις τὸν δοῦλόν σου, Δέσποτα, κατὰ τὸν λόγον σου ἐν εἰρήνῃ· ὅτι βλέπουσιν οἱ ὀφθαλμοί μου τὸ σωτήριόν σου, καὶ δόξαν λαοῦ σου Ἰσραήλ.

Беше човек у Јерусалиму по имену Симеон, и тај човек праведан беше, и Дух Свети беше на њему. И рече Симеон: Сад отпушташ у миру слугу својега, Владико, по речи својој у миру; Јер видеше очи моје Спасење твоје, и славу народа твојега Израиља.

Καὶ μεθ ̓ ἡμέρας ἐξ (ς ́) παραλαμβάνει ὁ Ἰησοῦς τὸν Πέτρον καὶ Ἰάκωβον καὶ Ἰωάννην τὸν ἀδελφὸν αὐτοῦ, καὶ ἀναφέρει αὐτοὺς εἰς ὄρος ὑψηλὸν κατ ̓ ἰδίαν. Καὶ μεταμορφώνεται ἔμπροσθεν αὐτῶν, καὶ λάμπει τὸ πρόσωπον αὐτοῦ ὡς ὁ ἥλιος, τὰ δὲ ἱμάτια αὐτοῦ λευκὰ ὡς τὸ φῶς.

И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његовог, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост.

Ὁ δὲ ἑκατόνταρχος καὶ οἱ μετ ̓ αὐτοῦ λέγουσιν· Ἀληθῶς Θεοῦ Υἱὸς ἦν οὗτος. Ἐκεῖ δὲ ἦν Μαρία ἡ καὶ Μαρία ἡ τοῦ Ἰακώβου καὶ Ἰωσὴφ μήτηρ καὶ ἡ μήτηρ τῶν υἱῶν Ζεβεδαίου. Ὀψὲ δὲ σαββάτων, τῇ ἐπιφωσκούσῃ εἰς μίαν [ἡμέραν] σαββάτων, ἡ Μαρία ἡ Μαγδαληνὴ καὶ ἡ ἄλλη Μαρία τρέχουσιν εἰς τὸν τάφον. Καὶ ἰδοὺ σεισμὸς μέγας· ἄγγελος γὰρ Κυρίου ἐξ οὐρανοῦ πάρεστιν· ἦν δὲ ἡ εἰδέα αὐτοῦ ὡς ἀστραπὴ καὶ τὸ ἔνδυμα αὐτοῦ λευκὸν ὡς χιών.

А капетан и они са њим говораше: Заиста Он Божји Син беше. А тамо беше Марија (Магдалина) и Марија, мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих. А после суботе, на освитку првог дана недеље, Марија Магдалина и друга Марија дотрчаше до гроба. И гле, земљотрес велики; јер анђео Господњи с неба сиђе. А беше лик његов као муња, и одело његово бело као снег.