Преводи реченица – 7. лекција

Ἔρχομαι, καὶ ἔρχομαι ταχύ.

Долазим, и долазим ускоро.

Λέγει δὲ πρὸς τὴν γυναῖκα ὁ Ἰησοῦς· Ἡ πίστις σου σῴζει σε πορεύου εἰς εἰρήνην.

Рече жени Исус. Вера твоја спасла те је; иди у миру.

Οὐαὶ τῷ κόσμῳ ἀπὸ τῶν σκανδάλων· ἀνάγκη γὰρ ἔρχεσθαι τὰ σκάνδαλα, πλὴν οὐαὶ τῷ ἀνθρώπῳ δι' οὗ τὸ σκάνδαλον ἔρχεται.

Тешко свету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко оном човеку кроз кога саблазан долази.

Οὐ γάρ εἰσιν δύο (β') ἢ τρεῖς (γ ́) συνηγμένοι εἰς τὸ ἐμὸν ὄνομα, ἐκεῖ εἰμι ἐν μέσῳ αὐτῶν.

Јер где су два (2) или три (3) сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.

Ἰδοὺ ἐγὼ ἀποστέλλω ὑμᾶς ὡς πρόβατα ἐν μέσῳ λύκων γίνεσθε οὖν φρόνιμοι ὡς οἱ ὄφεις καὶ ἀκέραιοι ὡς αἱ περιστεραί.

Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове, будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубице!

Τί με λέγεις ἀγαθέ; Εἷς ἐστιν ὁ ἀγαθός. Οὐδεὶς ἀγαθὸς εἰ μὴ ὁ Θεός.

Што ме зовеш благим? Један је благ. Нико није благ осим Бога.

Ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου οὐκ ἔχει ποῦ τὴν κεφαλὴν κλίνειν.

Син Човечији нема где главу склонити.

Τοὺς πτωχοὺς γὰρ πάντοτε ἔχετε μεθ ̓ ἑαυτῶν, ἐμὲ δὲ οὐ πάντοτε ἔχετε.

Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

Ἐγὼ χρείαν ἔχω ὑπὸ σοῦ βαπτίζεσθαι, καὶ σὺ ἔρχῃ πρός με;

Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?

Ναί, Κύριε· ἐγὼ πίστευω ὅτι σὺ εἶ ὁ Χριστὸς ὁ Υἱός τοῦ Θεοῦ ὁ εἰς τὸν κόσμον ἐρχόμενος.

Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који у свет долази.

Τῇ ἐπαύριον (ἡμέρᾳ] ὁ ὄχλος πολὺς εἰς τὴν ἑορτήν ἀκούει ὅτι ἔρχεται ὁ Ἰησοῦς εἰς Ἱεροσόλυμα, καὶ κραυγάζει Ὡσαννά εὐλογημένος ὁ ἐρχόμενας ἐν ὀνόματι Κυρίου, ὁ Βασιλεὺς τοῦ Ἰσραήλ.

Сутрадан многи народ на Празнику, чувши да Исус долази у Јерусалим, и кличе Осана благословен који долази у име Господње, Цар Израља.

Ἰδοὺ ὁ νυμφίος ἔρχεται, ἐξέρχεσθε εἰς ἀπάντησιν Αὐτοῦ. Αἱ ἔτοιμοι παρθένοι ἐξέρχονται εἰς ἀπάντησιν Αὐτοῦ καὶ μετ' ὀλίγον εἰσέρχονται μετά τον νυμφίου αὐτῶν εἰς τοὺς γάμους, καὶ κλείνεται ἡ θύρα ὀπίσω αὐτῶν.

Ево женик долази, излазите му у сусрет. Спремне девојке излазе му у сусрет и неколико (њих) улазе са Њим на свадбу и затворише се врата за њима.

Ὁ Θεὸς ἐπισκέπτεται τὸν λαὸν αὐτοῦ.

Бог посећује народ свој.

Ἔσεσθε οὖν ὑμεῖς τέλειοι ὡς ὁ Πατὴρ ὑμῶν ὁ οὐράνιος τέλειός ἐστιν.

Будите, дакле, ви савршени, као што је савршен Отац ваш небески.

Ἔστιν δὲ αὕτη ἡ παραβολή· Ὁ σπόρος ἐστὶν ὁ λόγος τοῦ Θεοῦ. οἱ δὲ παρὰ τὴν ὁδόν εἰσιν οἱ ἀκούοντες, εἶτα ἔρχεται ὁ διάβολος καὶ αἴρει τὸν λόγον ἀπὸ τῆς καρδίας αὐτῶν. Οἱ δὲ ἐπὶ τῆς πέτρας πίπτοντές εἰσιν οἱ ἀκούοντες καὶ μετὰ χαρᾶς δεχόμενοι τὸν λόγον· καὶ οὗτοι ῥίζαν οὐκ ἔχουσιν, οἱ πρὸς καιρὸν πιστεύουσιν καὶ ἐν καιρῷ πειρασμοῦ ἀπέρχονται. τὸ δὲ εἰς τὰς ἀκάνθας πίπτον, οὐτοί εἰσιν οἱ ἀκούοντες, καὶ ὑπὸ μεριμνῶν καὶ πλούτου καὶ ἡδονῶν τοῦ βίου πορευόμενοι συμπνίγονται καὶ οὐ τελεσφοροῦσιν. το δὲ ἐν τῇ καλῇ γῇ, οὐτοί εἰσιν οἱ ἐν καρδίᾳ καλῇ καὶ ἀγαθῇ ἀκούοντες τὸν λόγον κατέχουσιν καὶ καρποφοροῦσιν ἐν ὑπομονῇ.

А ова прича значи: Семе је реч Божија. А које је покрај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њихових. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају реч; и ови корена немају те за неко време верују, а у време искушења отпадају. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и насладама живота, буду угушени, и не донесу плода. А које је на доброј земљи, то су они који у доброме и чистом срцу чувши реч држе, и род доносе у трпљењу.

Ἐν ταῖς ἡμέραις Ἡρώδου βασιλέως τῆς Ἰουδαίας ἱερεύς τὶς ἦν ὀνόματι Ζαχαρίας ἐξ ἐφημερίας Ἀβιά, καὶ γυνὴ αὐτῷ ἐκ τῶν θυγατέρων Ααρών και τὸ ὄνομα αὐτῆς Ἑλισάβετ. Ησαν δὲ δίκαιοι ἀμφότεροι ἐναντίον τοῦ Θεού, πορευόμενοι ἐν πάσαις ταῖς ἐντολαῖς καὶ δικαιώμασι τοῦ Κυρίου ἄμεμπτοι. Καὶ οὐκ ἦν αὐτοῖς τέκνον, καθότι ἦν ἡ Ἐλισάβετ στεῖρα, καὶ ἀμφότεροι προβεβηκότες ἐν ταῖς ἡμέραις αὐτῶν ἦσαν.

У дане Ирода, цара јудејскога, беше неки свештеник, по имену Захарија од реда Авијина и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свим заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. И немаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје беху већ поодмаклих година.

Λέγει ὁ Ἰησοῦς τῇ Μάρθα καὶ τῇ Μαρίᾳ· Ἐγώ εἰμι ἡ ἀνάστασις καὶ ἡ ζωή. Ποῦ ἐστιν ὁ Λάζαρος; Λέγουσιν αὐτῷ αἱ ἀδελφαί· Κύριε, ἔρχου καὶ ἴδε. Ιησοὺς οὖν ἔρχεται εἰς τὸ μνημεῖον τοῦ Λαζάρου· ἦν δὲ σπήλαιον ἐκεῖ, καὶ λίθος ἐπ ̓ αὐτῷ. Λέγει ὁ Ἰησοῦς Ἄρατε τὸν λίθον. Λέγει αὐτῷ ἡ ἀδελφή τοῦ Λαζάρου Μάρθα· Κύριε, ήδη όζει, τεταρταίος γάρ ἐστιν. Φωνῇ δὲ μεγάλῃ κραυγάζει ὁ Ἰησοῦς· Λάζαρε, δεύρο έξω. Καὶ ἐξέρχεται ὁ τεθνηκώς δεδεμένος τοὺς πόδας καὶ τὰς χεῖρας κειρίαις, καὶ ἡ ὄψις αὐτοῦ σουδαρίῳ περιεδεδεμένη. Λέγει αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς· Λύσατε αὐτὸν καὶ ἄφετε αὐτὸν ὑπάγειν.

Рече Исус Марти и Марији. Ја сам Васкрсење и живот. Где је Лазар? Рекоше му сестре: Господе, дођи и види. Исус дакле дође на гроб Лазаров. А то беше пећина тамо, и камен на њој. Исус рече: Склоните камен! Рече му сестра Лазарева Марта: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу. А громким гласом викну Исус: Лазаре изађи напоље! И изиђе умрли увијен по рукама и ногама повојима, и лице му убрусом повезано. Рече им Исус: Раздрешите га и пустите нека иде.

Τῇ δὲ μιᾷ τῶν σαββάτων Μαρία ἡ Μαγδαληνὴ ἔρχεται πρωΐ σκοτίας εἰς τὸ μνημεῖον. Τρέχει οὖν πρὸς τοὺς μαθητάς καὶ ἔρχεται πρὸς Πέτρον και πρὸς τὸν ἄλλον μαθητήν [Ιωάννην τὸν εὐαγγελιστήν]. Ἔξέσρχετε ουν ο Πέτρος καὶ ὁ ἄλλος μαθητής, καὶ ἔρχονται εἰς τὸ μνημεῖον. Τρέχουν δὲ οἱ δύο ὁμοῦ· καὶ ὁ ἄλλος μαθητής προτρέχει τάχιον τοῦ Πέτρου καὶ ἔρχεται πρῶτος εἰς τὸ μνημεῖον, καὶ βλέπει κείμενα τὰ ὀθόνια, οὐ μέντοι εἰσέρχεται. Ἔρχεται οὖν καὶ Σίμων Πέτρος καὶ εἰσέρχεται εἰς τὸ μνημεῖον· καὶ θεωρεῖ τὰ ὀθόνια κείμενα, καὶ τὸ σουδάριον, ὃ ἦν ἐπὶ τῆς κεφαλῆς αὐτοῦ, οὐ μετὰ τῶν ὀθονίων κείμενον ἀλλὰ χωρὶς ἐντετυλιγμένον εἰς ἕνα τόπον. Τότε οὖν εἰσέρχεται καὶ ὁ ἄλλος μαθητής, ὁ πρῶτος, εἰς τὸ μνημεῖον, καὶ βλέπει καὶ πιστεύει.

А у први дан седмице Марија Магдалина дође рано по мраку на гроб. Онда отрча ученицима и дође Петру и другом ученику (Јовану Јеванђелиста). Изађе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу. Трчаху пак обојица заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб, и виде покрове где леже; али не уђе. Тада стиже Симон Петар и уђе у гроб и виде покрове где леже и убрус који беше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном месту. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и виде и верова.