Преводи · Вежбе

Преводи реченица – 8. лекција

Паралелни приказ: старогрчки изворник и српски превод стоје један поред другог, реченица по реченица, груписани у одељке. Број реченице стоји у левој маргини ради лакше навигације.

СтарогрчкиСрпски

А

  1. А, реченица 1.

    Ὑμεῖς ἐστε τὸ ἅλας τῆς γῆς.

    Ви сте со земљи

  2. А, реченица 2.

    Ὁ ἔχων ὦτα ἀκούειν ἀκουέτω.

    Ко има уши да чује, нека чује!

  3. А, реченица 3.

    Ἔλεγεν δὲ ὁ Ἰωάννης· Ἐγὼ μὲν ὕδατι βαπτίζω ὑμᾶς· ἔρχεται δὲ ὁ ἰσχυρότερός μου, οὗ οὐκ εἰμὶ ἱκανὸς λύειν τὸν ἱμάντα τῶν ὑποδημάτων αὐτοῦ· αὐτὸς ὑμᾶς βαπτίσει ἐν πνεύματι ἁγίῳ καὶ πυρί.

    Говораше Јован: Ја вас крштавам водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој: Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

  4. А, реченица 4.

    Ὁ Πατὴρ ἀγαπᾷ τὸν Υἱόν, καὶ πάντα δέδωκεν ἐν τῇ χειρὶ αὐτοῦ. Ὁ πιστεύων εἰς τὸν Υἱὸν ἔχει ζωὴν αἰώνιον· ὁ δὲ ἀπειθῶν τῷ Υἱῷ οὐκ ὄψεται ζωήν, ἀλλ' ἡ ὀργὴ τοῦ Θεοῦ μένει ἐπ' αὐτόν.

    Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку. Ко верује у Сина, има живот вечни; а ако је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему.

  5. А, реченица 5.

    Ἐντολὴν καινὴν δίδωμι ὑμῖν, ἵνα ἀγαπᾶτε ἀλλήλους· καθὼς ἀγαπῶ ὑμᾶς ἵνα καὶ ὑμεῖς ἀγαπᾶτε ἀλλήλους. ἐν τούτῳ γνώσονται πάντες ὅτι ἐμοὶ μαθηταί ἐστε, εἰ ἀγάπην ἔχετε ἐν ἀλλήλοις.

    Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубим, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако љубав будете имали једни међу другима (међу собом).

  6. А, реченица 6.

    Ὁ ἔχων τὰς ἐντολάς μου καὶ τηρῶν αὐτὰς ἐκεῖνος ἐστιν ὁ ἀγαπῶν με· τὸν δὲ ἀγαπῶντά με ἀγαπήσει ὁ Πατήρ μου, κἀγὼ ἀγαπήσω αὐτὸν καὶ ἐμφανίσω αὐτῷ ἐμαυτόν.

    Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу љубити њега и јавићу му се сам.

Б

  1. Б, реченица 1.

    Ἐν δὲ τῷ μηνὶ τῷ ἔκτῳ (ϛ ́) ἀποστέλλεται ὁ ἄγγελος Γαβριὴλ ἀπὸ τοῦ Θεοῦ εἰς πόλιν τῆς Γαλιλαίας ᾗ ὄνομα Ναζαρέθ πρὸς παρθένον ἐμνηστευμένην ἀνδρὶ ᾧ ὄνομα Ἰωσὴφ ἐξ οἴκου Δαυΐδ, καὶ τὸ ὄνομα τῆς παρθένου Μαριάμ. Καὶ προσερχόμενος πρὸς αὐτὴν εἶπεν· Χαῖρε, κεχαριτωμένη, ὁ Κύριος μετὰ σοῦ. Ἡ δὲ διελογίζετο ποταπός εἴη ὁ ἀσπασμὸς οὗτος. Καὶ εἶπεν ὁ ἄγγελος αὐτῇ· Μὴ φοβοῦ, Μαριάμ, εὑρίσκεις γὰρ χάριν παρὰ τῷ Θεῷ· καὶ ἰδοὺ ἕξεις ἐν γαστρὶ καὶ τέξῃ υἱόν, καὶ καλέσεις τὸ ὄνομα αὐτοῦ Ἰησοῦν. Οὗτος ἔσται μέγας καὶ Υἱὸς Ὑψίστου, καὶ δώσει αὐτῷ Κύριος ὁ Θεὸς τὸν θρόνον Δαυΐδ τοῦ πατρὸς αὐτοῦ, καὶ βασιλεύσει ἐπὶ τὸν οἶκον Ἰακὼβ εἰς τοὺς αἰῶνας, καὶ τῆς βασιλείας αὐτοῦ οὐκ ἔσται τέλος. Εἶπεν δὲ Μαριάμ πρὸς τὸν ἄγγελον Πῶς ἔσται τοῦτο, ἐπεὶ ἄνδρα οὐ γινώσκω; Καὶ ἀποκρινόμενος ὁ ἄγγελος εἶπεν αὐτῇ· Πνεῦμα Ἅγιον ἐπελεύσεται ἐπὶ σέ, καὶ δύναμις Ὑψίστου ἐπισκιάσει σοι διὸ καὶ τὸ γεννώμενον ἅγιον ἔσται, Υἱὸς Θεοῦ. Εἶπεν δὲ Μαριάμ Ἰδοὺ ἡ δούλη Κυρίου· γένοιτό μοι κατὰ τὸ ῥῆμά σου. Καὶ ἀπέρχεται ἀπ' αὐτῆς ὁ ἄγγελος.

    А у шести (6.) месец послан би анђео Гаврило од Бога у град галилејски по имену Назарет, девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и име девојци беше Марија. И ушавши к њој (анђео) рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. Размишљаше какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и назваћеш га именом Исус. Он ће бити велики, и Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; и царству његовом неће бити краја. Рече Марија анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити свето ће бити, Син Божији. А Марија рече: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој! И оде анђео од ње.

  2. Б, реченица 2.

    Τοῦ δὲ Ἰησοῦ Χριστοῦ ἡ γένεσις οὕτως ἦν. Ἐμνηστεύετο ἡ μήτηρ αὐτοῦ Μαρία τῷ Ἰωσήφ, ἐν γαστρὶ ἔχουσα ἐκ Πνεύματος Ἁγίου. Ἰωσὴφ δὲ ὁ ἀνὴρ αὐτῆς, δίκαιος ὢν καὶ μὴ θέλων αὐτὴν δειγματίσαι, έβούλετο λάθρα ἀπολῦσαι αὐτήν. Ταῦτα δὲ ἐνθυμούμενος, ἰδοὺ ἄγγελος Κυρίου κατ ̓ ὄναρ φαίνεται αὐτῷ λέγων· Ἰωσὴφ υἱὸς Δαυΐδ, μὴ φοβοῦ παραλαμβάνειν Μαριάμ τὴν γυναῖκά σου, τὸ γὰρ ἐν αὐτῇ γεννώμενον ἐκ Πνεύματός ἐστιν Ἁγίου τέξεται δὲ υἱὸν καὶ καλέσεις τὸ ὄνομα αὐτοῦ Ἰησοῦν, αὐτὸς γὰρ σώσει τὸν λαὸν αὐτοῦ ἀπὸ τῶν ἁμαρτιῶν αὐτῶν. Τοῦτο δὲ ὅλον ἐγίνετο κατὰ τὸ ῥῆμα Κυρίου διὰ τοῦ προφήτου λέγοντος, Ἰδοὺ ἡ παρθένος ἐν γαστρὶ ἕξει καὶ τέξεται υἱόν, καὶ καλέσουσιν τὸ ὄνομα αὐτοῦ Ἐμμανουήλ, ὅ ἐστιν μεθερμηνευόμενον· μεθ ̓ ἡμῶν ὁ Θεός. Ἐγείρεται δὲ ὁ Ἰωσὴφ ἀπὸ τοῦ ὕπνου καὶ ποιεῖ ὡς προσέτασσεν αὐτῷ ὁ ἄγγελος κυρίου καὶ παραλαμβάνει τὴν γυναῖκα αὐτοῦ· καὶ οὐκ ἐγίνωσκεν αὐτὴν ἕως οὗ ἔτεκεν υἱόν· καὶ καλεῖ τὸ ὄνομα αὐτοῦ Ἰησοῦν.

    А рођење Исуса Христа овако би: Кад је обручена мати његова Марија Јосифу, у утроби (затруднела) од Духа Светога. А Јосиф муж њен, будући праведан и не желећи је јавно осрамотити, хтеде је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, анђео Господњи у сну му се јави говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа Светога је. Па ће родити сина, и наденућеш му име Исус: јер ће он спасити народ свој од греха њихових. А све се ово догодило да се испуни реч Господња кроз пророка који говори: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, Што се тумачи: С нама Бог. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и узе жену своју. И не знаше за њу док не роди сина, и надену (назва) му име Исус.

В

  1. В, реченица 1.

    Καὶ ἰδοὺ ἔρχεται ἀνὴρ ᾧ ὄνομα Ιάϊρος, καὶ οὗτος ἄρχων τῆς συναγωγής ὑπῆρχεν, καὶ πίπτων παρὰ τοὺς πόδας τοῦ Ἰησοῦ παρακαλεῖ αὐτὸν εἰσελθεῖν εἰς τὸν οἶκον αὐτοῦ, ὅτι θυγάτηρ μονογενὴς ἦν αὐτῷ ὡς ἐτῶν δώδεκα (ιβ') καὶ αὐτὴ ἀπέθνησκεν.

    И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер јединица кћерка беше у њега, око дванаест година, а она умираше.

  2. В, реченица 2.

    Ἐν δὲ τῷ ὑπάγειν οἱ ὄχλοι συνέπνιγον αὐτόν. Καὶ γυνὴ οὖσα ἐν ῥύσει αἵματος ἀπὸ ἐτῶν δώδεκα, προσερχομένη ὄπισθεν ἅπτεται τοῦ κρασπέδου τοῦ ἱματίου αὐτοῦ, καὶ παραχρῆμα ἔστη ἡ ῥύσις τοῦ αἵματος αὐτῆς. Καὶ εἶπεν ὁ Ἰησοῦς· Τίς ὁ ἁπτόμενός μου; Ἡ δὲ γυνὴ τρέμουσα ἔρχεται καὶ προσπίπτει αὐτῷ καὶ δι ̓ ἣν αἰτίαν ἥπτετο αὐτοῦ ἀπαγγέλλει ἐνώπιον παντὸς τοῦ λαοῦ. Ὁ δὲ εἶπεν αὐτῇ· Θυγάτηρ, ή πίστις σου σέσωκέν σε που ρεύου εἰς εἰρήνην.

    А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И би жена (болесна) од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити; приступивши настраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А жена дрхтећи приступи и паде пред њим, и каза му зашто га се дотаче и како одмах оздрави пред свим народом. А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.

  3. В, реченица 3.

    Έρχεταί τις παρὰ τοῦ ἀρχισυναγώγου λέγων τῷ Ἰαΐρῳ ὅτι νεκρὰ ἡ θυγάτηρ σου, μηκέτι σκύλλε τὸν διδάσκαλον. Ὁ δὲ Ἰησοῦς λέγει αὐτῷ· Μὴ φοβοῦ, μόνον πίστευε, καὶ σώσεται. Καὶ εἰσέρχεται εἰς τὴν οἰκίαν καὶ σὺν αὐτῷ οὐδεὶς ἄλλος εἰ μὴ Πέτρος καὶ Ἰωάννης καὶ Ἰάκωβος καὶ ὁ πατήρ τῆς παιδὸς καὶ ἡ μήτηρ. Ἔκλαιον δὲ πάντες καὶ ἑκόπτοντο αὐτήν. Ὁ δὲ εἶπεν· Μὴ κλαίετε, οὐ γὰρ νεκρὰ ἀλλὰ καθεύδει. Καὶ κατεγέλων αὐτοῦ· ὁ δὲ ἅπτεται τῆς χειρὸς αὐτῆς καὶ λέγει· Ἡ παῖς, ἔγειρε. Καὶ ἐπιστρέφεται τὸ πνεῦμα αὐτῆς, καὶ ἀνέστη παραχρῆμα, καὶ ἤσθιεν. Ἐξίσταντο δὲ οἱ γονεῖς αὐτῆς.

    Дође неко од старешине синагоге и рече Јаиру: да је мртва кћер твоја, не досађуј Учитељу. Исус му рече: Не бој се, само веруј и спасићеш се. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и оцу девојке и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, јер није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла. Узе је за руку и рече: Девојко, устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и јеђаше. И задивише се родитељи њени.